Juče je bila Sv. Petka… Ubitačno se i
jelo i pilo… Morao sam, uvredio bi se domaćin.
Danas je lečenje pred sutrašnji
praznik.
Berezovski na Kolarcu.
Moji oponenti će sigurno da se pitaju
šta ću tamo u to doba?
Pa siguno neću da se krstim u toku
koncerta, kao na drugim mestima. A neću na temu Berezovskog ni da pišem.
Osećam, biće toliko dobro, neće me
inspirisati.
Sve gledam sa one vedre, humorističke
strane, zato:
.
KADA JE NEŠTO ZEZNUTO, ONDA….
.
Opera je najkomplesniji oblik scenke
umetnosti, a sa tim i umetnosti uopšte.
Mogu filharmoničari da tvrde kako
dostižu zvučno savršentvo, ali kada se na to doda i ljudski glas, pa gluma, pa
kostimografija, scenografija,…. Sve ostaje iza opere. Pozorište je, ma koliko
ga lično voleo, jednostavnija priča. Neko će pitati, a film. Pa film se secka,
recka, slike likovnih umetnika se “prefarbavaju”, vajar koji napravi pogrešan
udar po dletu, može uvek da uzme drugi kamen.
Uz sve to, opera sebe u deliću sekunde,
ili uzdiže, ili upropašćava. Možete da izdržite jednog bledunjavog Edipa, jer
je tragedija sama po sebi moćan osećaj i sažalićete se nad ljudskom sudbinom.
Istrpećete i netalentovanu Ifigeniju, bez lepote i duhovnosti i Magbeta bez
harizme… Mletačkom trgovcu i Tvrdici ćete da se smejeti, ako nije ni Š od
Šeksipra, ni M od Molijera.
Ali u opera nema ni improvizacije ni
komedije.
Opet će neko reći kako nisam u pravu.
Stvarno, u operi nema komedije. Postoje
samo komične opere.
Tu ne može starački da se zakašlje
Ramfis, ili Filip, kao Ričard III, ili Henri V, kod Šekspira, gde glumac ne
može da se seti teksta, ili da se Hamlet zamisli čitav minut, koncentrišući se
na monolog, ili Ibzenova Nora da ćuti, jer u njoj samoj je drama veća od muke
jedne aušvicke logorašice.
Šta je problem?
Publika lako izdrži lošeg Hamleta zarad
fantastične Julije. Dobra Ledi Magbet potire i Kralja i Magbeta. Zar je važan i
onako ismejani Dundo Maroje ako je Pomet dobar?
A u operi dobra Karmern, dobra
Turandot. Prvu lako “ubije” loša Mikaela, drugu “uništi” napukli bas… Tu ni
dobar hor ne spašava od propasti. I obrnuto. Kod nas je moguće sve… A svuda je
isto. Jer često popularnost kod publike (ima li operske publike u Bgdu, ili
nema, dolazi li redovno da uporedi jednu postavu sa drugom, ma o tome drugom
prilikom), i frenetični aplauzi na kraju predstave nekima, koji za arije, svima
poznate, nisu dobili ni mlak špricer od tapšanja, izgleda više utiču na
Upravu, Umetničko veće, nego priče malo iskusnijih i stručnijih, ali koje se
čuju “u kuloarima”, jer iza scene je uvek (storijsko) licemerje. Jer te kuloarske priče i onako odatle ne odu dalje, jer u gadu GDE
SVAKO ZNA SVAKOG, gde ti je SVAKO, ako ne poznanik, ono prijatelj prijatelja,
muž učiteljice vlastitog deteta, mesareva ćerka, za koju ne smeš da kažeš kako
je netalntovana, jer će sutra otac da ti uvali masne krmenadle. Izađe li neko
iz sistema: “Ja tebi Knjaže, a ti meni Serdare” u dve reči, NAJEBAO JE. (ma o
tome ću tek da pišem, da se vratim na scenu)
Jedino ako je Plasido u sredini scene
okolo mogu da budu i Buranovske babuške. Ali Plasido je jedan, a Buranovskih
babuški i previše, pogotovo onih koje nisu stigle dalje od “beogradskih
scena”.. (I o biografijama drugom prilikom, pogotovo o opisu “Nastupao (la) je
na SVIM BEOGRADSKIM SCENAMA… Potom sledi spisak, a zapravo su samo dve operske
scene, a na ostalim navedenima “daske se dele” sa onima čija se
"matične scene" ljuljaju prikačene uz obalu Save i Dunava )
Ostaje nam, za utehu, uvek ono: Ničija
nije svetlela do zore. Ali uvek na to dodam i drugu (parafraziranu):
Dok se mudri namudrovaše,….
Talentovani raspevavaše,….
Oni treći se siti napevaše.
Pitaće neko, a publika???? Zar je
publika bitna, opera uvek može da se popuni sa stotinak desetogodišnjaka… (A o
tome, o tome POSEBNO sledećom prilikom)
Teoretičari muzike mogu na ono gore
izneto da objašnjavaju do besvesti. Tako je. Jer kao što je opera puna “svega”
od tona, glasa, svetlosti, boje, tekstila… Tako su i njeni problemi van
pojedinačnog dosega muzikologa, psihologa, sociologa, estetičara,…. Zato je
nekom poput mene veoma lako. Humoristi ne zalaze u operu, na balet, u kocertne
sale.
Nemam konkurenciju, pa pomišljam, da i
nisam tako loš… I onako ne dajem ocene, samo iznosim impresije nekog ko je
platio ulaznicu (znači ne dugujem nikom ništa) I javno iznosim činjenice, koje
svako može da demantuje, AKO NISU TAČNE.
.
Uostalom sutra je Sv. Berezovski.
Znate, to su oni sveci kada oni koji žive za umetnost, a pogotovo, ako su i humoristi, ne
rade. Samo slušaju!
David Naum
David Naum
O istim temama, ali na malo drugačiji način:
Laura i muzika.
