SRBIJA IMA TALENTE
Frančesko Paolo Tosti je bio inspirator
večeršanjeg koncerta u Domu Vojske Srbije. Sedam devojaka i jedan mladić su
izveli 24 kompozicije onog što krasi čitavu lepezu napolitanske
raspevanosti. Za Tostija su tekstove
pisali najpoznatiji italijanski pesnici tog doba, pa je lepota zvuka
upotpunjena pesničkim vrednostima, što često kod opere nije slučaj.
Nikola Kitanovski se nakon skoro pet meseci
ponovo predstavio Beogradu. Još se pamti njegov nastup u “Otelu” i “Pajacima”
krajem juna, kada je slavio dvadesetpetogodišnjicu umetničkog rada. Ko je bio u
operi, čuo je pravog tenora, ko nije bio, neka zdušno aplaudira drugim
beogradskim tenorima.
Ovog puta su pred publiku izašli mladi ljudi iz
klase Kitanovskog. Puni energije, poleta, nadahnuća. Pokazali su šta mogu,
kojim putem idu, Samouvereni i elegantni, predstavili su raskoš svojih
glasovnimh mogućnosti. Jednom rečju, profesor ih je imao čemu i naučiti.
Šteta što beogradska publika nije jurnula da čuje
tu, takoreći, decu, jer prilike za ovakvim doživljajem se ne ukazuju često.
Naravno, pisac ovih redova dobro pamti, ne tako davno, predstavljanje Operskog
studija Dragane Radaković, tako da pojedine večerašnje, da ih sa pravom
nazovemo zvezde, nisu otkriće. Ponavljam, šteta što nije bilo vise posetilaca,
jer bi čuli one koji će veoma elegantno da zaobiđu našu opersku scenu, uputivši
se u Evropu.
Srećno im bilo. Bar će u biografijama da stoji
kako su iz Srbije i da su ovde stekli ono osnovno i najbinije znanje.
Stigosmo i do znanja. Znanje se prenosi, ali i
krade. Manir naših profesora, prvenstevno mislim na srednjoškolske profesore je
da na kocerte idu samo za dan svoje škole. Večeras, osim par profesora sa FMU,
primećena je samo prof. Valentina
Taškova iz SM škole “Mokranjac”. Njena
učenica je jedna od onih sedam devojaka. (ne želim da izdvajam nikoga ni po
čemu)
O tome kako
profesori muzike mogu da nečemu pokušavaju da uče mlade ljude, a da to
isto ne vole, da to isto ne prate, da ne slušajući druge, ne odmere ono što sami znaju i sami predaju, sa
drugima koji to isto rade je... pisaću u
nekom sledećem javljanju o tim “profesorima”. Nisam kriv što u meni proradi
cinizam, pa konstatujem V. Taškova mora da postigne uspeh, jer, između
ostalog, prati muzička dešavanja. (Već
sam ponavljao kako primećujem po salama i kuloarima ono što drugi i ne slute da
postoji)
Ali da se vratim Ani Stanković, Mirjani Matić, Mariji
Čuposka, Ani Marčetić, Neveni Đoković, Ivani Ristić, Martini Koljenšić i Ljubomiru Popoviću. Namerno ponavljam sva
ta imena, imena koja treba da se zapamte.
Šteta, sutrašnji mediji će da izveštavaju o
ubistvima mladih ljudi, brzoj vožnji, narkomaniji…. Ja sam bar dva puta ponovio
imena onih čiji talenat i rad zavređuju, ako ne respekt javnosti, ono bar
pažnju, jer pred njima su putevi vrhunske umetnosti.
Sedam
mladih dama podarilo je večeras publici lepotu svojih glasova, odmerenu
i veoma sugestivnu glumu, gracioznost i eleganciju, a sa njima i tenor, jer
zaboga kako da se peva o ljubavi na napolitansko – sicilijanski način, a da tu
nema tenora sa osmehom na licu. Večeras je publika imala SVE.
Profesor Kitanovski je bio malo nervozan. (To već
mogu da primate samo oni sa humoritčkih pozicija) Bio je (bez razloga nerovzan) poput
košarkaškog trenera. I sve vreme je, kao
već spomenuti košarkaški treneri, s vremena na vreme, žvakao gumu za žvakanje.
Ne zameram mu! Njegov Tim se večeras predstavio javnosti i pobedio!
A hoćete da vam kažem i koga.
Pobedio je Tim Opere, koji je kraj prošlogodišnje
sezone proslavio Gala koncertom u Kapetan
Mišinom zdanju, u okviru BELEF-a.. Imam pravo na svoj ukus, pa zato
pišem kako se meni ovo večeras mnogo vise svidelo, iako su pevači praćeni samo
klavirom na kome je Milivoje Veljić bio poput svih drugih za svaku pohvalu.
Srbija ima talente. Evropo, otvori im vrata!
David Naum
O istim temama, ali na malo drugačiji način:
Laura i muzika.
