Niko ne zna kolike su muke operske pevačice.
Od mnogih umetničkih događanja, često su interesantnija ona sporedna. Ono što predhodi, što se desi posle, ili za vreme predstave, iza scene.
Srbija je čula vapaj Primadone Jadranke
Jovanović. I to na Nacionalnoj televiziji RTS No -1. U kultnoj emisiji „Žikina
šarenica“. Da li je na tom mestu neukusa, kiča i primitivizma (reči sam birao i stavljao sa uzlaznom gradacijom) opravdano najavljivanje Premijere opere, neka procene oni iz
Nacionalne kuće. Ili smatraju kako su gledaoci te emisije potencijalni
slaušaoci i gledaoci opere. Mene neka ne svrstavaju u te. Naravno, ne bih ni znao za tu "najavu" da Operta nije stavila ovaj "samohvalospevni" snimak na svoju internet stranicu. onda je počelo u meni da se odmotava Arijadnina nit.
Elem, Primadona, koju moja supruga, iz milošte, naziva "Baba Jaca", (ja sam džentlmen, pa ću takvu konotaciju da zaobiđem) je
rekla nešto veoma bitno, kako za premijeru „Moć sudbine“ tako i za predstave
tokom ove sezone, u kojima je bila, ne bleda, već očajna. (pevački, jer nekom prvo ode glas, nekom stas)
Pogledajte sa linka prvih par minuta, a
možete i da nastavite, ako ste ljubitelj Žikinošareničarskih gafova,
prepoznatljivog stila i miljea.
Znači problem je u 6 santimetara. I u visini. Ipak, penjanje na top nije za svakog.
Problem je i u oslanjanju kolena. Kada se to
reši, rešiće se i sunovrat Zaštitnog znaka Beogradske opere. Gospođa Jovanović (volim tako da oslovljavam umetnike, u stilu pisanja prvih decenija 20. veka) je uspela na premijeri da se popne na top, odnosno na cevku. koja liči na vodovodnu i koja bi
prsla usled eksplozije baruta (čak i onog iz 18. veka) u sebi, ali opera je bajka u koju svi
verujemo, pa verujmo i da je ta cev top. Kao što i dalje publika (u sve manjem
broju) veruje da je J. J. neko zbog koga
vredi doći u operu. Možda dolaze, ali zaključak nekoga ko je tamo redovno je, da
su aplauzi sve razređeniji... reč mlako nema gradacije... a sada je to tapšanje na telesnoj
temperaturi mleka za podoj bebe. Veoma brzo će doći na temperaturu
špricera, a potom je sunovrat u „hladno pivo kao guja“.
Za "Sudbinsko" pevanje "najavljenih" dve ipo oktave, dobila je J. J. ono što je i zaslužila. Ko je bio, čuo je, ko nije neka predspostavi iz mog predhodnog pisanja.
Za "Sudbinsko" pevanje "najavljenih" dve ipo oktave, dobila je J. J. ono što je i zaslužila. Ko je bio, čuo je, ko nije neka predspostavi iz mog predhodnog pisanja.
Ali to neka bude problem Uprave koja i dalje
misli da je glavni adut opere J. J. zanemarujući (očigledno, svesno, a i
bezobrazno) bar tri, četiri pevačice, koje su bolje u visinama mecosoprana.
Da se vratimo na top, top koji rešava sve probleme. Šest santimetara je
i usko, po rečima, a sigurno i kratko, jer to ne samo da treba da bude oslonac
kolenu, već i ogoljenom batku i celoj pojavi.
Pošto je ovo pisanje čitano ne samo u
regionu, već i šire, već sam propratio prošle sedmice, najavom hiljaditog čitaoca iz USA, može
se steći pogrešan zaključak kako su srpske žene prezahtevne. Ili se može (sačuvaj Bože) pomisliti
kako im muški deo populusa ne udovoljava zahtevima. Tu se već pokrenuto pitanje, stavlja na jedan višini nivo. Sa umetničko, estetsko-sociološkog, diže se na
nivo nacionalne časti.
Da sve nije tako crno neka posluži drugi
primer, primer Milijane Nikoć, iz Sidnejske opere.
Niti se žalila, niti posrće na sceni, a peva onako kako nismo čuli na našoj sceni, još od rata. Vi po želji izaberite rat, bilo ih je i previše za jedan ljudski život.
Iako je najavljivano, Sanja Anastasia (tvrdim) NEĆE gostovati u Beogradskoj operi dok je J. J. Karmen, jer ko da joj bude mecosopranska drugarica na sceni: J. J. ili Dragana Del Monako, treća se ne bi probila od širinine njihovih leđa? Neće gostovati Sanja dok je ova Uprava, pored kojih tenora da peva? Pored Plazinića, ili Sinadinovića?
E, tu smo. Predhodne Uprave su nam (mislim
na nas posetioce) obećavale gostovanja znamenitih "srpkinja", obećavale „Karmenijade,“
svakog narednog meseca nova Karmen, obećavale su nam Operu na Kalemegdanu... Otvaranje sezone na Trgu republike... itd,.. itd. Sadašnja Uprava se nije ogradila od tih koji su (na primer) za prvih sedam dana
upravnikovanja izleteli, u javnost sa 10 (biser) obećanja. Nisu se OGRADILI. Zato posetioci i ljubitelji opere čekaju.
Gledalište želi energiju, želi napredovanje
ljudi koje prati, želi da čuje nešto drugačije... A nudi nam se bljutavo, mlako
mleko, za podoj beba, iz flašice, preko cucle. Zalivaju nas kao rasad u stakleniku, sistemom "kap po kap".
Najavio sam u prošlim pisanjima opkladu.
Druga strana, odnosno, Uprava (Pozorišta,
Opere), takoreći, NIŠTA ne ulaže. Jednostavno,
onu su već uložili svoju reč. I ako se stvarno Sanja Anastasia pojavi, u ma kojoj predstavi, DOBIJAJU. Dobijaju
opkladu. Ali to znači i ono za čim mnogi tajno čeznu. Da prestanem da
pišem. Da, nudim odustajanje od daljeg
pisanja. Takoreći „za njihovo NIŠTA“, dobiju MNOGO. Ne samo da ću prestati da pišem,
već ću prestati da dolazim u operu. Prestaću da pišem i o slikarstvu,
parapsihologiji, prestaću da pišem o ljubavi i ženama...
Rećiću sam sebi: „Zdravo pameti!“
Rećiću sam sebi: „Zdravo pameti!“
Umetnost ne postoji bez gradacije, razlike,
nivoa. Spoje li se, prelaze u pravu kardiogramsku liniju, a tada i u životu i u umetnosti nastupa smrt.
Ali u ovom drugom slučaju se do sada to nikada nije desilo, od antičkog doba do danas.
Ali što se Beograda tiče, sve je moguće.
A do tada?
Pa do tada uvek ima nade!
P. S. Upravi preostaje ili da menja cevke,
dok ne nađe odgovarajuću dužinu i širinu. Promena kolena (a sa tim i svega što je iza kolena) je već opasan hirurški
zahvat sa nepredvidivim posledicama, sa mogućim političkim uzburkavanjima. Jer J. J. je zadnjih godina češće na političko diplomatskim prijemima nego na probama u matičnoj kući... A u međuvremenu će Milijana na onom
tenku da obiđe tri puta oko zemljine kugle. Nek joj je sa srećom. Mi ćemo (referendumski) da
raspravljamo da li je 6 malo, 8 taman, a 10 previše.
O istim temama, ali na malo drugačiji način:
Laura i muzika.
