U "Novogodišnjoj noći"
U satima nakon koncerta.
Bio je to Novogodišnji Gala Koncert.
Fama je nastupila još one noći kada je u pola predstave VD otišao
da veća i deli ulaznice. Ne pitajte se kako
sve čujem i sve vidim i sve znam.
Dok se čekao naš domaći Gala, bio sam ubeđen kako će sve da ispadne
Gili-Gili, ali prevario sam se. (priznajem)
Nije to bio ni nastup Beogradskih devojčica i dečaka, ali ni
publika nije bila Novogodišnja - Bečka.
Nakon uvertire, koncert je otvorio, meni sve omiljeniji Aleksandar
Dojković
Nosio se dobro sa „Torna a Surriento“, ali pošto se dirigent Đorđe Stanković razmahao, a orkestar
opustio, zadnje:
„Torna a Surriento:
famme campá!...
se nije čulo!!!
Ali, Bože moj, za Novu godinu, pa makar i ovu nepriznatu, Srpsku,
sve se oprašta.
Dojković sigurno nije svestan koji je značaj onog ko otvori Gala
Koncert. O tome kasnije, poslastice se ostavljaju za kraj.
Smenjivale su se Ljubica
Vraneš, Aleksandra Stamenković Garsija, Ivanka Rakočević Krstonošić, Sofija
Pižurica. I sve su pokazale šta mogu, neke čak i više od toga, iako je pevanje
arija van operske predstave zahtevnije
za izvođača, a publika je koncentrisanija. Nedvosmisleno su se unele u role i
glumom doprinele opštem utisku.
Treba da se pohvali nošenje kostima Orlovskog kod Ljubice Vraneš.
Pravi potez i dodatna inspiracija za nju da predstavi tu lepu ariju iz „Slepog
Miša“.
U drugom delu imali smo Aleksandru Angelov, Nevenu Pavlović, Anu
Rupčić i Draganu Del Monako. Naravno da se očekivalo od Dragane da druge
zaseni, ali...
Na ovoj sceni, Gospođa Del
Monako može još dugo da živi samo zbog šarma, izgleda, manira,... bivše harizme. Pevanjem sve manje odskače od
onoga što se zove BOS (Beogradska Operska Scena)
Uigran duo Dragoljub Bajić i Vladimir Andrić su za sastav
večerašnje publike bili dovoljno dobri da pevaju na bis. I bili su veoma dobri.
Naravno, na kraju je bio Ivan Tomašev sa arijom Don Bazilija iz "Seviljkog Berberina". Već sam ponovio u vezi predstava u kojima je bio prošle
jeseni. Tomašev je Tomašev.
Večeras dirigenti nisu uspeli da orkestar dovedu ni na radnu
teperaturu, još manje do usijanja. Čak i
uvek dobroj Zorici Mitev Vojnović to nije pošlo za rukom. Zato je Đorđe
Stanković iskoristio priliku da pokaže svoje Animir Majstorke sposobnosti. Očekivao sam
sve vreme da iz njegovog Big-Laletovskog kostima izleti neki beli golub, ali
avaj, skakutao je animatorski oduševljeno oko učesnika dok su se poklanjali uz zvuke „Marša na Drinu“ a
golub je ostao u rukavu za neku drugu priliku. Ipak mu je zabava jača strana, neumesan govor pre početka drugog dela i podsećanje publike u Novogodišnjoj noći, na gala Koncertu na "one kojih nema," na predkazačko hipotetičke susrete na nebu sa onima koji su tu, je stvarno za moj ukus bljutavo.
Ali, vratimo se lepoti muzike. Koliko je "Marš na Drinu" primeren mestu i večerašnjem dešavanju, neka svako donese zaključak za sebe. Mene to uvek asocira na šatru pod zvezdom julskog sunca, hladno pivo i mlakušno praseće pečenje, koje se lepi za prste. Šta ću kad posle pametnih & lepih žena najviše volim te tri stvari. Ako ću već da srbujem uz "Marš," sigurno neću u bordo plišu operske dvorane.
Ali, vratimo se lepoti muzike. Koliko je "Marš na Drinu" primeren mestu i večerašnjem dešavanju, neka svako donese zaključak za sebe. Mene to uvek asocira na šatru pod zvezdom julskog sunca, hladno pivo i mlakušno praseće pečenje, koje se lepi za prste. Šta ću kad posle pametnih & lepih žena najviše volim te tri stvari. Ako ću već da srbujem uz "Marš," sigurno neću u bordo plišu operske dvorane.
Imam i dva zaključka:
Obavezno treba da se organizuje za dirigente (muškarce) kurs
bontona i ponašanja na sceni. Ni jedan nije sa manirima džentlmena dočekao i
ispratio pevačice.
Sa druge strane počev sa
Dejanom Maksimovićem, koji je poljubio ruku dirigentici i drugi su
sledili taj manir. Nakon dobrog, veoma dobrog "Don Hozea", to se i moglo očekivati od Maksimovića. A aplauz, pa aplauz će za njega biti mnogo duži kod publike koja ceni više kvalitet od kvantiteta i sporednog efektiranja.
Spomenuo sam ono što mislim kako je vredno spominjanja, ostaju još
dve stvari. Šlag na tortu, kao poruka Dojkoviću i već "obavezno" obraćanje
Upravi.
Prošle godine ja koncert „otvorila
Nevena Pavlović“. Koliko moja malenkost zna, na svim koncertima se uvek
ide od manje dobrog, ka onim boljima, da bi se završilo sa najboljim. Ali... "Mediji" su propratili tadašnji nastup Pavlovićeve hvalospevima u naslovu:
„Veličanstven nastup soprana....“ a u podnaslovu: „U glamuroznoj haljini...“...
A članak je govorio o Novogodišnjem Gala Koncertu Beogradske Opere. (naravno,
ostali učesnici nisu ni spomenuti) Valjda za nekog ko je inicijator toga i nisu bitni, ili je novinar sedeo (izdržao po zadatku) na koncertu samo dok je ona pevala.
Na najpozitivniji način se sećam Pavlovićeve iz „Đani Skikija“, pogledam na sajt
Opere šta piše, a tamo: „Посебно је запажен њен соло наступ на свечаној
церемонији америчког Дана независности 4 јула 2014. у резиденцији амбасадора
Кирбија где је извела америчку и националну химну.“ (tekst u originalu, bez
mojih pravopisnih i interpunkcijskih ispravki)
Ovde je vidljiva pismenost činovnika nacionalne kuće, a na FB
profilu zdušno brišu sve što nije u maniru hvalospeva.
A ono gore sam pročitao i u spomenutom članku (samo transkribovano u latinicu), ko je koga citirao, ne
znam.
Pred Pavlovićevom je karijera, ako neće drugi, neka se bar ona
zapita šta je umesno, a šta je neumesno za nekoga ko cilja da bude primadona.
Ponoviću joj, kao i svim drugim novodošlima. Publika je nemilosrdna, jednog
dana uzdiže, drugog dana sahranjuje. Aplauz traje minut dva, a mišljenje ostaje
u glavama, ne danima, nego godinama.
Mislim da žuta štampa neće propustiti priliku da naglasi njen večerašnji izrazito
estradni nastup, ja se ovde ipak bavim nekim drugim temama.
O večerašnjim haljinama ne želim da pričam. Više sam stručan za
mebl štofove i draperije, tako da Pavlovićevu za ocenjivanje, po tom pitanju, prepuštam drugima.
Zamerio bih samo Zorici Mitev. U onoj crvenoj šljokičastoj haljini
publika je zadnja tri meseca gledala bar
četiri puta. Ipak, Zorica je Zorica, jedina koja može, pored gostujućih
dirigenata, da udahne potreban adrenalin orkestru. Ma dolazim ponovo da je
gledam, makar u istoj haljini, neka samo diriguje.
Zorica Mitev se na kraju nije pojavila pred publikom! (postoje i
oni zaključci koje zadržavam za sebe.)
A Uprava.
VD je viđen U zgradi u
sakou, u loži u džemperu. Ne pratim ga, sam mi izlazi pred oči. Da li je to
posledica mrazeva u predhodnim danima, ili je nagoveštaj još čemernijeg
vremena, videćemo. Meni ne sluti na dobro. A za njega i njegovog kolegu na Čelu
Pozorišta, jedna meni veoma draga izreka, Prvosveštenika rimske poezije,
Vergilija:
Macte animo, generose, puer sic itur ad astra.
Daću i kratko objašnjenje. Ta latinska izreka: „Skupi novu snagu, momče, tako se ide
do zvijezda.“ A izgovara se u znak pozdrava ljudima koji
koračaju lavirintima, pustinjama i močvarama umetnosti.
Hvala Vam svima za doživljaj!
I znajte, korisnija i podsticajnija će vam biti svaka moja ne tako
lepa reč, nego aplauz onih koji vas se u trenutku dok ovo pišem i ne sećaju.
Razumemo se, zar ne?
O istim temama, ali na malo drugačiji način:
Laura i muzika.
