Karmen. Beogradska opera, Narodno pozorište Beograd. Jadranka Jovanović, mecosopran, Aleksandra Stamenković Garsija, sopran, Zorica Mitev. Dragoljub Bajić, bas, Ivanka Raković Krstonošić, sopran, Ljubica Vraneš, mecosopran.

Umrla Karmen?
Pa i to je deo života, deo umetnosti.
Živela Karmen!


19. 11. 2016. U Beogradu je umrla Karmen. Znam, medicina je napredovala, ljudi se vraćaju među žive i nakon višesatne kliničke smrti, ali... na sve ono što će se desiti u skorijoj budućnosti,  ova konstatacija ostaje.

Postoje dve bitne i najbitnije stvari u Karmen, „Habanera“ i Arija Toreadora. To su one arije sa kojima se publika kosi kao sa mitraljezom. Kada se u prvoj otpeva: „L amour“, a svaki muškarac u sali, ne oseti oštricu ljubavnog noža u predelu srca,  a u nastavku, kod reči „est un oiseau rebelle“ ne pomisli kako je spreman, poput onih zaljubljenika iz priče, da  se popne na tu scenu i bori  za ljubav lepe ciganke. I kada u drugoj ariji, većina žena u sali ne poželi da svuče (da ne budem vulgaran) donji veš (ako ga ima, jer kao pisac bontona tvrdim kako to i nije u trendu) nije se DESILA KARMEN U SRCU PUBLIKE.

Kao što rekoh, večeras je umrla Karmen.

Od čuvene J.J. nismo doživeli ni pola jednog J. Primadona,koja je sinonim za Beogradsku operu bi trebalo da napravi tri (za redom) predstave i oprosti se od te role. Nek je bar ljudi pamte kao idealnu za Karmen. Možda se nekima ne sviđa moja konstatacija kako je J.J. sinonim za operu. Pa ako bi prešli granice atara Beogradskog Pašaluka videli bi i čuli da svi oni koji su čuli za Beogradsku operu, znaju u najvećem broju slučajeva samo za Jadranaku Jovanović. Pojasniću, ne želeći da ostanem nedorečen, u vezi njene harizme. Nije bilo zastupljenije pevačice u medijima i sigurno je napravila na hiljade koncerata u srpskim palankama (kako drugačije da nazovemo mesta u Srbiji od samo dve tri hiljade stanovnika) Znajte to su četiri novobeogradska solitera. Sigurno ne znate kako srpske lokalne televizije snimke njenih koncerata, koji su pokatkad , samo uz pratnju gitare Uroša Dojčinovića vrte svakih mesec dana u svojim programima. Puta meseci, puta godine. Filharmnoniji ne pada na pamet da neko vidi na TVu njihov koncert, da li je opera neki stari snimak predstave poklonila nekoj od lokalnih televizija, da i ti ljudi vide kako izgleda, kako zvuči, šta se dešava u Beogradskoj Operi.

Zato je Jadranka Jovanović trenutno najveća i najpoznatija operska pevačica u Srbiji.

Istoričari umetnosi (oni mladi, što su to upisali iz snobizma, ili kao drugi fakultet, jer je prvi bio promašaj) misle kako se kultura Srbije odigrava „Od Kneza do Kolarca“ (upišite te 4 reči, pa ćete opet naići na nešto što pišem)... Da se vratim, misle da se kultura odigrava između Kneza, Kolarca i Fride.

Neće istoričari umetnosti zabeležiti kako je večeras umrla Karmen. Od očekivane harizme, opet se nemojte složiti samnom, ali Jadranka Jovanović ima Harizmu Operske Dive, nismo dobili ništa. Pokušaj transformacije u ciganku punu erotskog naboja, u ženu čija bahatost ima pokriće u neodoljivosti, pokušaj da se glasom publika baci na noge, ne da nije uspeo, već ostaje utisak kako više nikada neće moći da se tako nešto  dogodi.
Smešno je da jedna dama, u najboljim godinama, pokušava da odglumi dvadesetogodinju ciganku, insistirajući na erotici, zavodničkim pokretima, zauzimajući poze dvadesetogodišnje fatalne žene. U tim godinama, ako pevačica zrelinom i kvaliteom svoga glasa ne izađe na rampu i mahnuvši krajevima suknje ne otpeva svaku ariju, bacajući publiku na kolena, nema šta da traži na sceni. 
Ljudi moji, zamislite uvek fenomenalnu Daru Džokić da igra jednu Šekspirovu Juliju koja umire za Romeom. Je li smešno i kao pomisao????? Hipotetički da, sli Dara to sebi ne bi dozvolila.
Opera je specifična, najbliža pozorištu, ali specifična. I SVI MOGU SVE. Ali za to SVE, treba da se ima ONO, a u operi je to GLAS!

Ona, od mene bezbroj puta kritikovana publika koja "nema mere i ukusa", jer je  i Habaneru i Ariju Toreadora propratila (demantujući me) aplauzom, slično pozdrava političaru koji je presekao vrpcu, pri otvaranju seoskog vodovoda. Da nije bilo dece (peti razred osnovne škole iz Kragujevca) koji su popunili treću galeriju i kojima se sigurno, zvukom ispunjeno, orgromno zdanje, pa svetlost, pa kostimi, činili čudesnim i vrednim divljenja, ostatak je mogao već na pola predstave da ode kući.

Da ne zaboravim. Dirigent, Zorica Mitev je i ovog puta (već sam pisao o „Trubaduru") prvim taktovima uvertire izvukla svu moguću snagu iz operskog orkestra i sa ubitačnim tempom publiku uključila na 220 volti... I sve je to trajalo do pojave glavne protagonistkinje... e, ostalo se sve prilagođavalo njoj. Već rekoh kakva je bila.
Zamlačila se Karmen, zamlačio se i orkestar (očigledno dogovor, ili ti zahtev Dive),  kao čaj od uve (na sobnoj temperaturi)  pre spavanja.

Još jedna činjenica koja je kuriozitet predstave. Mikaela, ta predivna rola je poverena Aleksandri Stamenković Garsiji je dobila najveći aplauz na otvrenoj sceni. Zar to dovoljno ne govori koliko je „ono glavno“ bilo ne loše, već očajno.

Pre početka predstave sam u razgovoru, pa na red su došli slatki u svojoj mladosti i opuštenosti, osnovci iz Kragujevca, imao želju da pišem koja sramota za sve, jer niko od njih nije znao kako se zove predstava koju slušaju i gledaju. Profesorka Olivera im nije rekla. Profesor muzike (pa to je obavezan predmet) nije mogao toj deci koja će se kući vratiti tek  posle ponoći da ispriča deset rečenica o Karmen, o operi, o tome šta će da dožive. Sada tvrdim da je i bolje. Jer ovo nije bila Karmen, a na žalost izdahnula je, ali ne glumeći, već stvarno.

Podsećam vas kako je pre 4 godine, sinoćna nesrećna Karmen digla prašinu, tvrdeći kako ne želi istu rolu da deli sa Draganom del Monako i Aleksandrom Angelov, jer to nije „praksa u svetu“. Možda je tada imala pokriće za takvo, tipično, izvoljevanje Primadone, ali danas nema pokriće, čak ni za onih par buketa koje je dobila na kraju predstave. Jer cveće se kupuje pre predstave, tako da je to „moneta“ za ono što se već uradilo i postiglo, a ne za nastup za koji niko, bar kada je u pitanju J.J., ne može poput baba Vange da predvidi kakav će biti.

O loži 1. Prva galerija desno nije primećen VD Upravnik. Možda je predviđao šta će se desiti, pa se rastrčao u traženju nove Karmen.

Naravno, pojavi li se naša J.J. ponovo na sceni, biće cveća, ali neka se ne čudi, ako bilo kakav aplauz izostane. Jer od velike slave može po prilično da se živi, ali ne dugo.

Pozdrav Jadranki Jovanović i uživaćemo u nekom „Kvartetu snova“. Tu dame sa, uvek dobrim Rackovim, ne mogu da omaše.
                                                                                  David Naum

O istim temama, ali na malo drugačiji način:

Laura i muzika.

https://lauraimuzika.blogspot.rs/2016/12/beogradska-opera-karmen.html

.