Eppur si muove. Odmiče operska sezona. Predstava
obična, a u njoj ima nečega i neobičnog.
Po neka konstatacija:
Ivan Tomašev je i glasom i fizičkom pojavom ušao
u ulogu Velikog Sveštenika Zaharija. To je to! (dosta sam time rekao)
Miodrag Jovanović, nedvosmileno daje sve do sebe.
Sanja Kerkez dostiže glasom visine koje se
sviđaju publici.
Aleksandra Angelov, veoma dobra. U prvom delu
opere, odlična.
Aleksandar Dojković se čuo. Posle one nesrećne
Kalvarije – Kavalerije, imali smo i ton i sliku. Malo je tumarao po sceni, ali Napredak.
(sa velim N, naravno)
Publika: Od dece koja popunjavaju dvoranu, da
bračnih i ljubavnih parova, gde je jedno od njih dvoje rešilo da u ovoj
(staroj) godini ode bar jednom u operu.
Telefoni. Telefonmanijacima izgleda nije dovoljno
reći pre predstave da ih isključe. Znam neke sveštenike koji glasno pre opela zatraže da se isključe telefoni. I nikada u tim prilikama nisam ni čuo, ni video, da je neko
posegao za tim bitnim „što život znači“. Možda bi pomoglo Beogradskoj operskoj
publici, da neko od protagonista izađe ispred zavese i uputi sličan zahtev.
Siguran sam da bi odustali i oni koji tetki šalju
poruku: „Evo me u operi! Veliki korak za mene, još veći za Čovečanstvo!“
I ne znaju da parafraziraju onog čuvenog
Amstronga, ali ne Luja, nego Nila, koji je, valjda kročio na Mesec.
Da, Luj. Volim Nabuka i zbog duvača i udarača. Trombona,
flauta, doboša...
Nisam osetio da je Zorica Mitev, kao dirigent,
nešto posebno uradila, ali je puna energije (kao i uvek). A energičnost je preduslov za šarm, bar onaj
koji se meni sviđa. A šarm je uvek prefinjena nadogradnja koja pokrije
manjkavosti.
Reći će neko da se pretvaram u Deda Mraza koji
deli Slatke Reči.
Na kraju i pevači sanjaju Novu Godinu, i sve što
ide uz nju. Ne zameram horu što je bio mlak. Pretužan i mlak. Bio je to Hor Gladnih i Iznemoglih Jevreja. Hor kao da je osmislio neko pod imenom Đepeto, a ne Đuzepe. Bio je drven. Garantujem da će sve da bude bolje posle Božića. Strune na
gudalu se mažu kalafonijumom, a glasne žice prasetinom. I to onom red, red.
Ali ima još da Nove Godine! A tek do Božića!
David Naum
David Naum
O istim temama, ali na malo drugačiji način:
Laura i muzika.
