PODGREJANA NORMA.
Gde sam bio i koga ću da slušam?
U 18,35 časova sam proverio na sajtu Nacionalne opera. Nema dnevne
liste, a za manje od sat vremena počinjala je predstava. Postoji samo podela za
mesec novembar. Ne zna se ima li izmena, ne zna se ko diriguje.
Da li to neko želi da publiku drži u neizvesnosti hoće li je zbog
dobrog soprana mučiti samo tenori, ili i baritoni…
Da li se i ove sezone nastavlja motanje publike oko plota. Znate
ono oko plota. … Znate, siguran sam.. Gospodo, ne zamerite mi na smanjenju nivoa pisanja. Pa ja sam ulaznice
platio na početku meseca. Mojim novcem
se već služe oni koji žive od publike, ali kao publika hoću minimum. Hoću da
ZNAM zbog koga ću večeras da uživam, pa zato i idem u operu, a ko će da me
muči, te izbegavam.
Ne moram ja da znam ko se plaši role, pa izmišlja razloge… ne
moram da znam kome se nudi, ko odbija, ko koga primorava da pristane… Hoću samo
jedno… Predstavu (kvalitetnu) za koju sam platio ulaznicu. Hoću kvalitetnu predstavu. U protivnom očekujem izvinjenje, ili
obaveštenje da imam dovoljno vremena da vratim ulaznicu, ako mi se to “novo” ne
svidi.
Zar je teško ažurirati sajt? Podele za današnju Normu nema.
Hej, jeste li vi profesionalci?
Gospodine Saviću, moj
savet vam je da ne “besedite” po Srbiji,
već da rukovodite kućom čiji ste Upravnik.
Besede sam napisao pod znakom navoda, jer nije beseda “čitanje sa lista.”
Nisam video da se neki filozof, pisac, ili istoričar latio dirigenstke palice,
bar ne javno. Valjda sam jasan?
Opera vam se davi. Večerašnji protagonist su se davili. Neki su
umislili da su pevači sa renomeom, pa su jurnuli (očigledno) da preplivaju
Savu, jer sa druge strane te reke je
najbliža operska scena, ona u Zemunu. Mnogi do nje nikada neće stići, ostaće tu
gde su. Zauvek! Veliki, umišljeni, podržavrani od publike čije je znanje o operi identično njihovom umeću pevanja… A veoma dobro podržavani (od koga ne znam, a
možda i znam, ali neću da napišem), jer napreduju brzinom japanskog voza… od
članova hora, do prvih solista.
Klanjaću im se kada TI I TAKVI budu bar gostovali u susedstvu, Zagrebu, Sarajevu, Temišvaru, Sofiji… Do tada neka smanje nivo svoje samohvale,
prepotentnosti i neka se vrate kod svojih profesora,… za još neki čas… bar nek
žive u nadi…. Ja ću im sudbinu proreći bez dinara naknade.
Pa i ovog septembra smo primetili unapređenja…
Zbog čega?
Zbog kojih predstava?
Zbog kojih rola su pojedini unapređeni?
Bar horu onda dajte beneficirani radni staž, jer mora da sluša sve
i svašta.
A večeras je bilo samo ništa.
(Ne izvinjavam se za gramatičke nepravilnosti, jer su namerne)
Imao sam razumevanja i za premijeru i za prvu reprizu NORME… Da li
su pevači spremni za premijere u zadnjim junskim danima, da li je publika
spremna za kraj sezone da ima “tešku predstavu”…
Večeras smo dobili podgrejanu Normu.. Niti je svako jelo za
podgrevanje.. Ne sumnjajte u moje kulinarsko znanje… uostalom ne dotićem se
stvari pored kojih ne osećam pomalo
superiornosti… tako nije ni svaka opera za repriziranje i scensko podgrevanje…
Priznaću uz sve manjkavosti meni večeras nije bilo dosadno. Opera
nije samo lepo pevanje.
To je stav nekih ovdašnjih umišljenih zvezda, a i kada bi ga se
pridržavali davno bi (mislim na redvone posetioce) presvisnuli.
Uvertira me je poprilično ponela. Zorica Mitev Vojnović
(neočekivana, jer nema dnevne liste) ume da adrenalizuje atmosferu svojim
temperamentom, ali… nije dugo trajalo… Pa, prepoznavši šta se sprema, prebacih
se na potanko praćenje režije, scenskih pokreta, scenografije, masovnih scena,
svetla, igri senki… Već sam pisao o svemu tome… Koliko je režiser i scenograf
Đankarlo Del Monako uspeo već sam pisao… Bar sam mogao večeras da se prepustim
opažanju i analizi.
Dođoh do naslova za kratki osvrt:
Veo u srpskoj umetnosti, ili ti sceni.
Normu, Sanju Kerkez, umotavaju u veo i odmotavaju.
Sve mi liči na nešto poznato i očekivano, a opet je, priznajem
efektivno. Opet, na istoj sceni događa
se nešto slično, ali u baletu “Žene
u d molu,” gde je koregraf Radu
Poklitaru po sličnom principu osmislio umiranje Ivane Savić Jaćić. Veoma
efektno i u ranijim tekstovima hvaljeno sa moje strane.
Tome su predhodili leteći velovi u filmovima Emira Kusturice, koje
je on sam objasnio u svojoj knjizi, napisavši da je to metaforika umiranja jedne njegove veoma bliske rođake. Velovi su pali u filmovima spomenutog
režisera, a to znači…. To znači da je uz
velove palo i mnogo toga bitnog i kvalitetnog u filmovima srpskog najtrofejnijeg režisera.
A sa velovima je na domaćoj sceni i uopšte u ovdašnjoj umetnosti
počelo davno. Pre nekih četrdesetak godina. Zar neko još sumnja da se ne setim
onoga što je većina ljudi zaboravila i da ne povlačim paralele preko nepregazne
rele Stiks. Da za čamdžiju preko reke Stiks se čuva novčić, pod jezikom umrloga… Neka oni živi što bi preko Save razmisle mogu
li… Mala digresija i metaforika, vraćam se na temu.
Davno u vreme kada su isključivo krinoline vladale beogradskom
scenam baleta i opera (o drugaricama sa scene sam pisao), veoma značajan srpski
koreograf, ali u domenu narodnih igara, Olga Skovran, je osmislila makedonski
ples beljenja platna sa veoma dugim trakama, koje su devojke na veoma impozantan
i erotičan način umotavale i sebe u njih. Valjda sve što je avangardno na ovim
prostorima, mora da doživi i zgražavanje… Ali je tada krenulo i evo do danas…
Treći put posmatram scenu umotavanja i razmotavanja
Sanje Kerkez. I ma koliko se to radilo suptilnim pokretima, drama ulazi
u minotaurski lavirint.
Ovde bih voleo da napišem jednu rečenicu:
Jer u operu i u tu scenu je Kerkezova unela svi svoju
harizmatičnost.
Nije Sanja Kerkez unela svoju harizmatičnost. Iako sam za prva dva
nastupa napisao Sanja može bolje i sada mogu da napišem Sanja Kerkez može
bolje, ali čemu pokušaji, … ubeđen sam neće se sa rolom Norme proslaviti.
Nije za utehu što drugi ne mogu više i ne mogu bolje.
Bila je to jedna jadna predstava. Najlepše arije su ponekad
propraćene mlakim aplauzom, najčešće, nisu imale nikakvodg odjeka u publici. A
na kraju aplauz.
Zašto? Kome?
Protagonisti se ljute na dirgenta… Vidi se… Onaj ko je često u
opera vidi mnogo više od onoga što se mnogi nadaju da su sakrili… Zorica Mitev
ima mnogo više razloga da se ljuti na one koji su zaboravljali tekst, koji nisu
mogli da izvuku fraze, koji su dahtali, zevali, falširali… I na kraju se becili
na dirigenticu.
Uostalom ko će treći da i zabeležiti nešto o večerašnjoj Normi.
Ono drugo je mnogo tužnije ne čitajte. U jednoj reči: Kasapnica.
Zato… mislim za, već spominjanu,
utehu, operska sezona se nastavlja… Možda na nekoj od sledećih predstava, iz dosade, počnem da razmišljam o nekom novom kulinarskom receptu, ili sižeu za
erotski roman… Inspirativno je.
Ne zna se dok se ne dogodi…
Uskoro … ponovo!
David Naum
O istoj temi iz drugog
ugla:
